Utorak,… dobro se sećam 13.Jul 2010.
Iako sam želeo da verujem da će direktorBC naći novac da nastavi gradnju, predosećao sam da je to kraj priče i da mora da se ide na raskid ugovora. Sačekaću današnji odgovor i ako nebude pozitivnog razvoja priče, tražiću odmah, istog dana raskid ugovora. Nebude li pristao dobrovoljno… pristaće sigurno!
Počelo radno vreme firmeXYZ u 9:00, sačekaću do 10:00 da se direktorBC sam javi, ako se nejavi do 10… znači da ima problema i da nije našao novac za daljnju gradnju i da će pokušati da odugovlači.
Ok prevršio je svaku meru! Okrećem mobilni broj direktoraBC… niko se nejavlja! Višeputa… niko se nejavlja!!! Telefonski broj firmeXYZ takodje ćuti!!!
Ovi su se skupili i napustili prostorije, zbrisali sam bog zna gde… pomislih. Kako neispratih šta se dešava poslednjih par dana. Trebalo je da svratim juče da vidim šta se dešava… prolazilo mi je kroz glavu.
Daj da vidim znaju li šta braćaZ ili gospodin „I“…
„DirektorBC se ubio! Pucao je sebi u srce!“ – reče mi gospodin „I“
Šok!…
Bes!…
Izvukao se ludak! – pomislih – Ostavio svoje sinove da brinu njegovu brigu! …
Koja kukavica!
Odakle ljudima ona floskula „sve najbolje o mrtvima“ ???